Pages Navigation Menu

Blog za Uspešnu, Kreativnu i Praktičnu Ženu.

Šta je Zdrava Hrana i Koliko je Bitna Zdrava Ishrana

Šta je Zdrava Hrana i Koliko je Bitna Zdrava Ishrana

Zdrava hrana, svakodnevna tema raznih časopisa, sajtova, radio i tv emisija, komšijskih razgovora. I uvek dilema ko je u pravu. Istina je negde između. Mnogo je toga napisano, mnogo toga rečeno o zdravoj hrani, ali jedna rečenica je bitna ,,sve umereno je zdravo”! Za zdrav život potrebno je da se slože mnogi faktori i jer jedan bez drugog ne funkcionišu.

Zdrava hrana je jedan od tih bezbroj faktora koje treba uklopiti u naš život, naći meru, jer je to veština življenja. Slušati svoje telo i iznutra i spolja, što je najbitnije, čuvati ga i negovati, truditi se da se opasnosti u vidu stresa eliminišu ili bar svedu na podnošljivu meru. I duša i telo moraju biti zadovoljni i ti je već pola posla. Uz to kada je i hrana adekvatna, može se doživeti stota.

zdrava hranaIzreku “Ono si šta jedeš” ste verovatno čuli dosta puta, ali da li ste znali da je ona bukvalno tačna? Ćelije organizma imaju različit vek trajanja, ali u toku dana, meseca i godine milioni njih odumru, a nove se stvaraju od energije i materijala koji mi unosimo preko hrane. Drugim rečima, Vaše telo je bukvalno napravljeno od onoga što jedete. Vaše kosti, mišići, krv i organi se prave od hrane koju unosite. Razmislite o tome.

Hrana je u raznim područjima različita. Uskladu sa životnim uslovima i podnevljima u kojima žive, ljudi se različito i hrane. Svako svoju hranu smatra zdravom jer njihov organizam održava vitalnim i zdravim. Savremene industrije u trci za novcem nude nam razne kombinacije i razne veštačke tvorevine hrane koje nećemo komentarisati jer ćemo se baviti zdravom hranom i principima ishrane.

Ishrana je u stvari nauka o organskim procesima pomoću kojih organizam koristi hranu i tečnost za normalno funkcionisanje i održavanje ravnoteže između zdravlja i bolesti. Nije se uvek smatralo da je zdrava ishrana toliko bitna u životu ljudi, ali joj se sada posvećuje velika pažnja. Razvoj nauke o ishrani se brzo razvijao, 1912 godine su otkriveni vitamini, a posle toga proteini, ugljeni hidrati, minerali, enzimi, antioksidansi. Svi oni učestvuju u održavanju našeg organizma zdravim i posvećuje im se sve veća pažnja.

Da li je zdrava preradjena hrana?

Hrana se može i prerađivati, ali neka preradom gubi svoja pozitivna svojstva pa se mora voditi računa šta i kako se prerađuje. Kroz istoriju su neke prerade uticale na zdravlje velikog broja ljudi kao što je skidanje kore pirinča koje je uklonilo hranljive materije pa se pojavila bolest beri beri. Pasterizacija je, na primer, uspešno uklanjala bakterije iz mleka, ali je njenom primenom kod druge hrane uništavan vitamin C.

Danas stručnjaci savetuju da se hrana, kad god je moguće, ne prerađuje jer se bitni pozitivni sastojci mogu preradom izgubiti, a tokom obrade mnogi toksini mogu biti dodati. Što je hrana bliža svom prirodnom stanju, sa manje zagrevanja tj. termičke obrade, manje soljena i prerađivana, ona je zdravija. Ovde moramo napomenuti bebi kašice. Možda je zgodnije da kupite spremljenu kašicu u tegli, ali ova odluka nije dobra ni po bebu ni po Vaš novčanik. Uz pomoć blendera ili secka možete napraviti kašicu za mnogo manje novca, a ona će biti mnogo zdravija nego ona iz prodavnice.

zdrava hrana

Šta se podrazumeva pod Zdravim organizmom?

Kao normalno funkcionisanje organizma smatra se kad ima dovoljan nivo energije da može da održava funkcije mišića i imunog sistema, čvrstinu kostiju i snagu koje treba da budu na visokom nivou, kao i da može da oporavi i razvija sistem organa. Naravno da svi ljudi nisu isti, stanje organizma im nije isto, nisu istih godina, životni stil im nije isti, razlikuju se po poslu koji obavljaju, pa im tako i potrebe i vrsta hrane za funkcionisanje nije jednaka. Na primer, visoki nivoi masti su potrebni ljudima koji rade u hladnom okruženju da bi održali normalnu telesnu temperaturu, ali zato ljudima koji rade neki drugi posao ili dosta sede, to bilo pogubno za organizam. Sportistima su potrebni proteini u većoj meri nego ljudima koji se sportom ne bave. Danas se srećemo sa bezbroj preporučljivih režima ishrane i dijetama koje ne smemo olako shvatiti. Moramo poznavati svoj organizam, sve što nam ne prija za njega nije zdravo. Mora se tražiti i naći balans, biti umeren u svemu, srediti svoje misli i um, rešavati se stresa kad god je to moguće pa će nam i hrana biti i lek i pomoć i moć.

Koja je to Zdrava hrana?

Zdrava hrana je širok pojam jer ne samo da treba znati šta u nju spada već i kako je obrađivati, u kojoj meri je unositi i koliko često i sa čime je kombinovati, tako da je ona postala najvažniji problem savremenog čoveka jer on ne može da odvoji dovoljno vremena za pripremu i posvećenost svakom obroku. Kad oseti da nešto sa organizmom nije u redu pribegava i upušta se u čitavu nauku o zdravoj hrani. Jedan od najzdravijih režima ishrane je takozvana Mediteranska dijeta, o kojoj možete pročitati ovde: Mediteranska Ishrana za Zdravo Telo i Zdrav Duh

Uzimanje što raznovrsnije hrane i dobro kombinovanje, konzumiranje umerenom brzinom, ne izgladnjivanje organizma, umerena temperatura hrane, ni hladna ni vrela, ne presoljena, ne prekisela, ne prezačinjena, su osnovna i suštinska pravila za zdravu ishranu.

  • DA NE ZABORAVIMO VODU I NJEN UNOS U ORGANIZAM JER JE ONA JEDAN OD NAJVAŽNIJIH FAKTORA ZA ZDRAVLJE ORGANIZMA. Ona ima najveću važnost jer njen nedostatak neprimetno menja fiziologiju organizma i dovodi do niza problema.

 

  • Voće u svežem stanju i ne prskano se smatra najzdravijom hranom koja se može uneti u organizam jer sadrži idealnu ravnotežu 5 bitnih elemenata. Glukoza 90%, aminokiseline 4-5%, minerali 3-4%, masne kiseline 1%, vitamini do 1%. Voće štedi energiju i pomaže pročišćavanju organizma i neutrališe štetne kiseline. Posle voća dolazi povrće dobro kombinovano sa koncentrisanom hranom kojom se naziva sva hrana koja nije voće i povrće.

zdrava hrana

  • Još pravila koja postoje vezana za ishranu su da smanjimo (niko ne kaže odreći se) zasićenih masnih kiselina, a povećamo polizasićene, smanjimo unos holesterola, povećamo unos složenih ugljenih hidrata i vlakana, smanjimo unos šećera, soli, kafe, alkohola, duvana, povećamo unos prirodnih sokova i čajeva. Ne morate kupovati preskupe “prirodne sokove”, koji idu i do 200 dinara za litar. Kupite par jabuka i pomorandžu i napravite sok sami, u sokovniku ili blenderu!

 

  • Orašasto voće , badem, lešnik, kikiriki, orah, semenke, susam, bundeva, lan i ostalo, su veoma važni kao zdrava hrana, bogata mineralima, vitaminima, belančevinama, ugljenim hidratima i mastima. Dva do tri puta puta nedeljno po pola šolje je dovoljan unos za naš organizam. Napravite sami bademovo mleko: Bademovo mleko recept

Široka je ovo tema, malo smo u nju zašli, ali ćemo se svakodnevno njome baviti i predočavati vam koristi zdrave hrane.

Zdrava hrana ne mora da bude skupa i lepo upakovana!

Bitno je da je da ima što manje aditiva i da bude što prirodnija!

 

Save

Save

Save

Save

Podeli ovaj tekst na:

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Korišćenjem sajta VIP Žena, prihvatate korišćenje kolačića (cookie). VIP Žena koristi cookie kako bi personalizovao sadržaje i analizirao posete koje ne sadrže podatke o identitetu korisnika. Više...

Korišćenjem sajta VIP Žena, prihvatate korišćenje kolačića (cookie). VIP Žena koristi cookie kako bi personalizovao sadržaje i analizirao posete koje ne sadrže podatke o identitetu korisnika.

Zatvori