Pages Navigation Menu

Blog za Uspešnu, Kreativnu i Praktičnu Ženu.

Parkinsonova Bolest: Uzrok, Simptomi i Lečenje Simptoma Biljem

Parkinsonova Bolest: Uzrok, Simptomi i Lečenje Simptoma Biljem

Šta je Parkinsonova bolest?

Parkinsonova bolest je neuropsihički poremećaj koji se ispoljava na psihomotornom planu. Simptome bolesti je prvi 1817. godine  opisao James Parkinson pa je po njemu ona i dobila ime. Uzrokom bolesti se smatra kombinacija genetičkih činioca i uticaja okoline. Parkinsonova bolest je bolest poremećaja pokreta zbog smanjenog lučenja dopamine u bazalnim ganglijama, delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli voljnih pokreta. Kao posledica se javljaju nevoljni pokreti.

Medjutim, tačan uzrok Parkinsonove bolesti još nije poznat pa stručnjaci još nemaju jasan cilj na koji bi trebalo da utiču prilikom lečenja obolelih od nje. Sigurno je samo da određeni lekovi značajno mogu da poboljšaju kvalitet života osoba obolelih od Parkinsonove bolesti. Svakog dana se istražuju nove supstance koje bi mogle da budu lek za ovu bolest. Trenutno se ispituje više od 40 novih supstanci, ali treba da prođe dosta vremena da se sve njihove karakteristike i korisna dejstva ustanove. Svi postojeći lekovi deluju samo na simptome Parkinsonove bolesti, pa svi sa nestrpljenjem očekuju pomak u istraživanjima i pronalazak leka koji je leči.

Mnoga se istraživanja rade na ovom polju u želji da se što bolje i kvalitetnije mogu lečiti osobe obolele od ove bolesti. Mnogo je još nepoznanica, ali svakog dana se dolazi do niza novih saznanja koja pomažu u efikasnosti  lečenja.

Parkinsonova bolest simptomi

Primarni simptomi su tremor ili drhtanje, rigor ili ukočenost, bradikinezija ili usporenost pokreta, posturalna nestabilnost ili slaba ravnoteža, smetnje u kretanju, hronična iscrpljenost koja je obično praćena psihičkim poremećajima. Sekundarni simptomi ove bolesti su depresija, zatvor, problem gutanja, demencija, mikrografija, seboreja kože i vlasišta, smetnje govora, nizak krvni pritisak, pore,ećaj spavanja.

Simptomi bolesti ne moraju se ispoljavati u isto vreme niti istim intenzitetom. Drhtanje se najčešće povezuje sa Parkinsonovom bolešću, a samo 25% obolelih ima ovaj simptom. Neki bolesnici koji imaju drhtanje nemaju Parkinsonovu bolest pa to ne može biti presudan simptom.

  • Drhtanje kod Parkinsonove bolesti se karakteriše ritmičkim podrhtavanjem i nevoljnim pokretima različitih delova tela kao posledica ponavljajućih mišićnih kontrakcija. U početku se to dešava zbog uzbuđenja i gubi se u snu i tokom odmora, a vremenom se javlja u sve dužim vremenskim intervalima. Počinje asimetrično na rukama, prvo jedna pa druga, posle toga noge, donja vilica, jezik, glava.

 

  • Ukočenost je pojačan tonus ili ukočenost u mišićima i najčešće se javlja u okviru vrata, ramenog pojasa, u šakama, stopalima. Rezultat toga je specifičan položaj bolesnika sa Parkinsonovom bolesti, polupognuti položaj trupa sa savijenim nogama u kolenima i rukama savijenim u laktovima. Ta ukočenost prouzrokuje i karakterističan izraz lica u obliku maske. Neki bolesnici imaju bolove u rukama i nogama koji se pojačavaju tokom kretanja.

 

  • Usporenost pokreta ili bradikinezija karakteristična je po kašnjenju u započinjanju pokreta, a uzrokuje je sporost u prenošenju potrebnih informacija od mozga ka određenim delovima tela. Svi pokreti koji se koriste u svakodnevnom životu su usporeni.

Parkinsonovu bolest često prati depresija, demencija, poremećaj sna, mokrenja i stolice. Govor počinje da biva sve tiši i nerazumnjiv, a slova pri pisanju sve sitnija. Bolest kod svake osobe različito napreduje, kod nekih duže vreme ne utiče na normalan život i funkcije.

parkinsonova bolest

Kako se otkriva Parkinsonovu bolest?

Bitno je na vreme otkriti bolest i početi sa adekvatnim lečenjem. Bolest je teško dijagnostikovati jer za sad ne postoje testovi koji bi je odredili, a naročito je teško prepoznati je kod mladih ljudi.

Kada se bolest razvije dijagnoza se brže postavlja na osnovu više simptoma koji se pojavljuju. Za određivanje stadijuma bolesti postoji tablica UPDRS za Parkinsonovu bolest i ona pomaže u lečenju i prognozi bolesti.

Parkinsonova bolest lečenje i odnos sa bolesnikom

Cilj lečenja je da se postigne kontinuirana stimulacija dopaminergičkih neurona primenom lekova. Najčešće se koristi  levodopa, lek koji se pokazao kao najdelotvorniji. On se u mozgu direktno pretvara u dopamin i tako ga nadoknađuje. U početku ovaj lek pokazuje dobre rezultate, ali  sa progresijom bolesti  njegovo dejstvo i uticaj slabe.

Mora se znati da je lečenje Parkinsonove bolesti  simptomatsko i ne zaustavlja napredovanje bolesti. Svakom bolesniku se posebno mora pristupiti jer nisu svi u istoj fazi i sa istim tegobama.  Cilj je poboljšanje kvaliteta života svakog od njih. Bitno je osim uzimanja lekova i promena ishrane, telesne vežbe.  Bitno je što ranije uočiti bolest i krenuti sa primenom određenih lekova i promenom načina života. Dozu  lekova je takođe bitno  dobro odrediti, a to se radi redovnim praćenjem stanja pacijenta  i prilagođavanjem terapije.

Izuzetno je bitno dijagnozu Parkinsonove bolesti postaviti što ranije. Danas mnogo mladih ljudi, čak i od 40-te godine boluju od nje pa im je životni vek znatno drugačiji od pacijenata koji od bolesti obole sa 60 godina. Bolest kod mlađih je agresivnija i sa više komplikacija. Bolest ne napada ni jedan vitalni centar, ali ti ljudi kraće žive zbog komplikacija koje ova bolest donosi.

Parkinsonova bolest ublažavanje simptoma

Za obolele od Parkinsonove bolesti bitna je odgovarajuća pomoć da bi im se omogućio kvalitetniji život. Vrlo je važno ohrabriti bolesnika, ali je bitno i učestvovati u fizioterapijskim vežbama sa njim. Potrebno je pomoći obolelom da ostane uključen u porodične aktivnosti. Članovi porodice imaju presudnu ulogu u oslobađanju obolelog od depresije, osećaja ljutnje i osećaja neprijatnosti i nelagode zbog zavisnosti od drugih ljudi.

Fizikalna terapija je izuzetno korisna za bolesnike jer je zbog ukočenosti smanjena aktivnost mišića pa oni postaju sve ukočeniji i krući. Vežbanje neće ukloniti simptome bolesti niti će smanjiti njenu progresiju, ali će poboljšati telesno i duhovno stanje bolesnika.

Istraživanja su pokazala da hrana koja je bogata flavonoidima kao što su razne vrste bobica, jabuka, konzumiranje čaja i crnog vina, može da smanji rizik obolevanja od Parkinsonove bolesti kod osoba muškog pola. Flavonoidi su bioaktivne supstance koje se nalaze u raznim vrstama voća i povrća. Njihova aktivna supstanca su aktocijanini.

Parkinsonova bolest je vrlo degradirajuća neurološka bolest kako za pojedinca tako i za društvo, pa su svi pomaci i nova saznanja iz ove oblasti veoma korisna i bitna u pronalaženju rešenja za nju. Od Parkinsonove bolesti u svetu boluje svaka 500-ta osoba. Progresivna je bolest za koju još nema adekvatnog leka pa je i smanjenje rizika od njenog obolevanja značajan korak napred.

Tehnika duboke moždane stimulacije

U Evropi se već 20 godina primenjuje tehnika duboke moždane stimulacije što je kod nas tek u začetku. Tehnika se zasniva na ugrađivanju stimulacionih elektroda u specifična jedra u mozgu. To je slično srčanom pesmejkeru koji ima zadatak da menja ritam srca kada radi kakao ne treba,  Ubacivanjem stimulativne elektrode se stimuliše aktivnost određenih mesta moždanih jedara, to je moždani pesmejker.  Ovo se obično primenjuje kod bolesnika koji boluju 10-15 godina kod kojih je potrebna izrazito velika količina lekova koja počinje negativno da utiče na delove organizma. Količina lekova se smanjuje i za 60%. Metoda je dobra, ali ima i svoja ograničenja. To je neurohirurška intervencija gde u budnom stanju igla treba da prođe kroz mozak. Operacija traje oko sedam sati, a pacijent je budan.

Parkinsonova bolest – Lečenje simptoma biljem

Postoje razni prirodni čajevi koji se koriste za ublažavanje simptoma ove bolesti. Ljudi probaju sve što im priroda nudi.

  • Protiv drhtanja ruku koristi se čaj od koprive koji se pije tri puta dnevno po šolja. Pije se dugo, a koristi ne samo za oporavak nervnog sistema već i za malokrvnost, srčane bolesti i asmu.
  • Lišće žalfije se takođe koristi tako što se izmrvi u prah pa se uzima u jelu po kašika dnevno.
  • Sveži list zečje soce se takođe koristi tako što se iscedi i po pet kapi stavlja u čaj od hajdučke trave koji se pije svakog sata. U kičmu se u isto vreme utrljava svež sok od zečje soce naizmenično sa tinkturom hajdučke trave. Za kupku se koristi timijan sa 200 grama zelja.

Sve su to narodni lekovi koji sigurno neće štetiti, pa zašto ih ne probati.

 

Save

Podeli ovaj tekst na:

No Comments

Trackbacks/Pingbacks

  1. Krpelj i Lajmska bolest (Crveni krug) - Simptomi, Lečenje i Preventiva - […] bolest može da podseća i da ima simptome Multipla skleroze, Alchajmera, Parkinsonove bolesti jer se najčešće manifestuje zapaljenjem krvnih…

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Korišćenjem sajta VIP Žena, prihvatate korišćenje kolačića (cookie). VIP Žena koristi cookie kako bi personalizovao sadržaje i analizirao posete koje ne sadrže podatke o identitetu korisnika. Više...

Korišćenjem sajta VIP Žena, prihvatate korišćenje kolačića (cookie). VIP Žena koristi cookie kako bi personalizovao sadržaje i analizirao posete koje ne sadrže podatke o identitetu korisnika.

Zatvori