Pages Navigation Menu

Blog za Uspešnu, Kreativnu i Praktičnu Ženu.

Krpelj i Lajmska bolest (Crveni krug) – Simptomi, Lečenje i Preventiva

Krpelj i Lajmska bolest (Crveni krug) – Simptomi, Lečenje i Preventiva

Sa prvim lepim, sunčanim, toplima danima, dolazi nam i opasnost od malih, ali opasnih insekata koje znamo pod imenom krpelj koji prenosi vrlo ozloglađenu bolest pod nazivom Lajmska bolest. Krv kao obrok je potreban u svakoj fazi razvoja. Postali su otporni na vremenske prilike, pa se danas mogu naći i tokom cele godine, ali ipak u proleće kada trava ozeleni i pojavi se sunce i visoke temperature, najveći ih je broj. Opasni su kako za životinje, tako i za ljude jer se hrane njihovom krvlju i prenose zarazne bolesti. Krpelj u toku razvoja prolazi kroz četiri faze, jaje, larva, lutka i onda odrasli krpelj. Krv kao obrok je potreban u svakoj fazi razvoja.

Bitno je znati da se ubod krpelja najčešće ne primeti i da je posle infekcije reakcija organizma slaba jer je upala vešto prikrivena i odbrambeni mehanizam kasno reaguje, a infekcija se širi veoma brzo limfnim putem ili krvlju do različitih tkiva i organa.

Ono što obavezno treba da radite u toku prolećnih dana je da, ako osetite da Vas negde na telu svrbi, obavezno pogledate to mesto kako biste se uverili da se nije zakačio krpelj. Ljudi se obično samo počešu, naročito ako je to mesto negde na leđima ili nepregledno i to uglavnom dovodi do kasnijeg problema.

 

🌳 Gde ima najviše krpelja?

Krpelji se obično nalaze sakriveni na listovima i granama grmova i niskog rastinja, na vlatima trave, uz staze za šetanje, u vrtovima, izletištima, jednom rečju svuda.

Tu čekaju da se prikače na krzno ili dlaku životinja ili na dlačice garderobe ljudi. Kada se zakači za domaćina, on više sati šeta po telu u potrazi za mestom gde će se učvrstiti svojim nogicama. Probadanje kože traje čak desetak minuta, ali se ne oseća zbog sastava njegove tečnosti koja deluje kao anestetik.

Ovaj paukoliki parazit reaguje na miris koji ga vodi do žrtve, posebno na butansku kiselinu koju poseduju sisari. Osim toga krpelj reaguje i na svetlosne promene i na vibracije.

 

🌳 Lajmska bolest

Krpelji su prenosioci zaraznih bolesti među kojima se izdvaja lajmska bolest. Ona je bezopasna ako se utvrdi na vreme, a ako do toga ne dođe, u kasnijem stadijumu ova bolest može da prouzrokuje razne komplikacije kao što je artritis ili oštećenja perifernog nervnog sistema.

Lajmska bolest osim direktnim ubodom, može nastati i kontaktom sa sadržajem koji krpelji izlučuju ako je koža povređena pa kroz nju uđe u organizam i izazove infekciju.

lajmska bolest

Lajmska bolest je multisistemsko oboljenje koje izaziva bakterija Borellia burgdorferi i zahvata prvenstveno kožu, a zatim srce i centralni nervni sistem. Otkrivena je 1975-te godine u gradu Lajm i ako je bila poznata u Evropi i ranije, ali se nije znao uzročnik. U Srbiji je prvi slučaj lajmske bolesti zabeležen 1987-me godine.

Ova bolest se manifestuje pojavom okruglog otoka i crvenila na mestu uboda 3-32 dana nakon njega. Kožne promene mogu i izostati ili se pojaviti i na drugim delovima tela. Otok je topao, ali nije bolan. Osim promena na koži mogu se javiti temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, uvećanje linfnih žlezda. Ako se bolest ne prepozna ili ne leči na vreme, posle nekoliko nedelja ulazi u drugu fazu sa neurološkim simptomima, kardiološkim simptomima,  pojavom bolova u zglobovima, a ako se ni tad ne leči, posle nekoliko meseci ili godina dolazi do treće faze sa teškim neurološkim ispadima i velikim promenama na zglobovima i koži.

 

🌳 Koji su simptomi Lajmske bolesti?

Osnovni simptomi lajmske bolesti na koje bi čovek trebalo da obrati pažnju kad dođe do uboda je blago povišena temperatura od 37,2-37,3 i diskretni bolovi u mišićima, koji mogu usmeriti na pomisao o infekciji. Vrlo je specifičan crveni krug koji se pojavi oko ubodnog mesta. Ukoliko primetite takve promene na koži, idite odmah kod lekara.

Ako se infekcija ne uoči na vreme u narednom periodu može doći do ozbiljnih komplikacija kao što su zapaljenje mozga, nerava, srca, strukture oka, tetive i zglobove, a nekad i kosti.

Lajmska bolest može da podseća i da ima simptome Multipla skleroze, Alchajmera, Parkinsonove bolesti jer se najčešće manifestuje zapaljenjem krvnih sudova i drugih zahvaćenih organa i sistema u organizmu.

 

🌳 Kako se otkriva i leči Lajmska bolest?

Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka o ujedu i kliničke slike. Potvrđuje se testom indirektne imunofluoroscencije ili primenom ELISA tehnika kojim se otkrivaju IgM antitela u serumu i sinovijalnoj tečnosti zglobova.

Što se terapije tiče, ona zavisi od kliničkog stadijuma bolesti. Obično se koriste antibiotici penicilin, tetraciklin, hloramfenikol, a ako oni ne daju efekat koriste se kortikosteroidi.

Prvo se smatralo da lajmska bolest nije ništa opasno i da će proći bez terapije, ali se vremenom pokazalo da je to ozbiljno oboljenje koje ostavlja posledice na zdravlje ljudi ako se ne leči na pravi način.

Uzročnik lajmske bolesti se u organizmu vešto prikriva od delovanja antibiotika i na taj način preživljava pa se reaktivira. Da bi lečenje bilo uspešno antibiotik se mora primiti odmah posle ujeda i davati po preporuci i proceni lekara izvestan vremenski period. Lečenje mora biti energično i dovoljno dugo.

Kada ga izvadite obavezno prebrojte da li ima sve noge.

Krpelj ima 8 nogu, po 4 sa svake strane.

kako se vadi krpelj

🌳 Preventiva protiv ujeda krpelja

Zbog opasnosti koje krpelji nose potrebno je u preventivnom smislu voditi računa o travnatim površinama i smanjiti populaciju krpelja i glodara u prirodi. Mora se i građanstvo edukovati o postupcima za vreme druženja u prirodi kao što je nošenje odeće dugih rukava, kape, duge pantalone i korišćenje sredstava za odbijanje krpelja koja se nanose na odeću i kožu.

  • Na području gde su nastanjeni krpelji ne preporučuje se nikakvo puzanje ili provlačenje kroz grmove ili ostavljanje odeće na njemu.

 

  • Na svetlijoj odeći brže se uoči krpelj pa se ona preporučuje.

 

  • Obavezno po povratku iz prirode pregledati telo posebno područja iza uha, vrat, prepone, pazuh, pupak.

 

🌳 Šta da radite ako Vas ujede krpelj?

Pogrešno je krpelja premazivati raznim tečnostima kao što su alkohol ili razna ulja jer time izazivamo naglu smrt krpelja prilikom koje on ispušta sadržaj svoje trbušne šupljine u čoveka i tako prenese zarazu ako je zaražen.

Ako ipak dođe do uboda krpelja potrebno ga je odmah dezinfekovanom pincetom izvaditi, tj. obuhvatiti ga uz samu kožu i laganim povlačenjem izvući pazeći da se telo krpelja ne ošteti. Mnogi vade krpelje tako što ih okreću u pravcu obrnutom od kazaljke na satu, ali to je moguće samo ako je krpelj velik. Ako je krpelj dublje ušao u kožu odmah potražiti stručnu pomoć.

Krpelja ne bi trebalo dirati golim rukama. Kada odstranite krpelja ubodeno mesto treba premazati antiseptikom. Pri postupku odstranjivanja krpelja bitno je ne žuriti i biti smiren.

Kao i za ljude krpelji su opasni i za životinje posebno za kućne ljubimce. Postoji 12 vrsta krpelja od kojih 6 vrsta prenosi bolesti, a od tih šest na našem području se mogu pronaći tri vrste na koje ni naši ljubimci nisu otporni.

Danas postoji širok spektar sredstava koji štite životinje od uboda krpelja pa ih treba na vreme koristiti kako ne bi došlo do problema. Krpelji su neizbežni u prirodi, ali postoje načini i saveti  koji pomažu da se izbegne bolest i umanje posledice uboda. Ali nemojte da Vas ti mali baksuzi odgovore od uživanja u prirodi! Uživajte i pregledajte se!

 

Podeli ovaj tekst na:

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Korišćenjem sajta VIP Žena, prihvatate korišćenje kolačića (cookie). VIP Žena koristi cookie kako bi personalizovao sadržaje i analizirao posete koje ne sadrže podatke o identitetu korisnika. Više...

Korišćenjem sajta VIP Žena, prihvatate korišćenje kolačića (cookie). VIP Žena koristi cookie kako bi personalizovao sadržaje i analizirao posete koje ne sadrže podatke o identitetu korisnika.

Zatvori