Pages Navigation Menu

Blog za Uspešnu, Kreativnu i Praktičnu Ženu.

BOŽIĆ – Najsrećniji Hrišćanski Praznik: Značaj, Slavljenje i Običaji

BOŽIĆ – Najsrećniji Hrišćanski Praznik: Značaj, Slavljenje i Običaji

Prođoše novogodišnji praznici u veselju i zadovoljstvu pa se sad okrećemo drugom prazniku koji kod nas ima dužu tradiciju,  a to je Božić. Nije na odmet približiti ga čitaocima jer se uvek nešto novo i zanimljivo može pročitati i saznati.

Božić je hrišćanski praznik i njime se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Po gregorijanskom kalendaru proslavlja se 25. decembra, a po julijanskom kalendaru obeležava se 7. januara.

Tačna godina rođenja Isusa Hrista je nepoznata, ali neki istoričari smatraju da bi to mogla biti godina u opsegu od 7. do 2. godine pre nove ere. Zapadne hrišćanske crkve su do sredine 4. veka prihvatile da se Božić obeležava 25. decembra, a kasnije su i istočne to prihvatile. Postoji teorija da je datum Božića možda odabran kako bi odgovarao vremenu od devet meseci pre kojih se verovalo da je Isus začet.

U mnogim državama sveta Božić je verski, ali i državni praznik. Božić je jedan od tri najveća hrišćanska praznika. Druga dva su Uskrs i Duhovi. Božićni praznici slave se više dana kod pravoslavaca od Božića pa do 13. januara, a  kod katolika od Božića pa do praznika Svetih Triju Kraljeva. Naredni dani po Božiću su takođe praznici koji imaju svoje običaje i u pravoslavlju i u katoličanstvu.

🕯 Od kada se slavi Božić?

Prvi hrišćani nisu slavili Božić, a počeo je da se slavi u Rimu u 4. veku, ali nikad nije tačno utvrđeno zašto baš tog datuma.  Zimski praznici su se slavili u mnogim kulturama uglavnom zbog manjeg obima poljoprivrednih radova tokom zime.  U crkvenom kalendaru Uskrs je bio bitniji od Božića, ali su vremenom postali izjednačeni po svojoj vrednosti. Slavljenje se sve više širilo i svetkovne i gozbe su obilovale hranom. Pevale su se božićne pesme u veselom prazničnom raspoloženju.

U Bibliji stoji da je Isus Hrist Sin Božji koga je rodila Devica Marija, a koji je začet sa Svetim Duhom, rođen u Vitlejemu u štali okružen domaćim životinjama. Anđeli su javili pastirima vest o rođenju, a zvezda repatica je dovela mudrace sveta tri kralja kod Isusa što je bio znak da je on rođen za sve ljude.

U kontinentalnoj Evropi nije bilo prekida slavljenja Božića, ali mnogi smatraju da je Božić komercijalizovan i da mnogi i ne znaju zbog čega se slavi. Glavna Božićna poruka da je Bog postao čovek da bi nas spasio i da se rodio u štali jer za njega nije bilo mesta u svratištu,  potisnuta je u naletu potrošačke groznice  tokom praznika. Zato Vas podsećamo na običaje oko Božića, kako se obeležavaju i šta znače.

🕯 Tucindan i Badnji dan

Kod pravoslavnih vernika proslavi Božića predhode Tucindan i Badnji dan. Na Tucindan se priprema pečenica, a Badnji dan je dobio ime po badnjaku, hrastovom ili cerovom drvetu koje domaćin seče dan pred Božić.

Na Badnji dan ukućani rano ustaju, sprema se hrana za posnu večeru, obično riba, ali se sprema i mrsna hrana za sutrašnji svečani dan Božić.  Mesi se hleb koji  simbolizuje obilje naredne godine, stoka se, ako je ima,  posebno dobro hrani toga dana da bi bila spokojna, a  priprema se i ogrev. Smatra se da ćete ono što radite na Badnji dan raditi cele godine.

Uveče se ide na tradicionalnu liturgiju na kojoj se dočekuje Božić i pali Badnjak ispred Crkve. Prisutni uzmu grančicu osvećenog Badnjaka i odnesu ga kući da ga potpale u vatri. Ispod trpeze se pospe slama koja simbolizuje štalu u kojoj se Isus rodio i u nju se sakriju pokloni za najmlađe: šećer, bombone, suvo voće i poneki dinar. Deca pijuču i traže poklone u slami, a nakon toga se večera. Vremenom su se neke okolnosti promenile, ljudi u gradovima ne žive kao na selu, ali postupci na Badnji dan bi trebalo da budu isti i da imaju isti smisao.

Korinđanje

U Vojvodini postoji običaj za Badnje veče koji je jedna vrsta koledarskih običaja koje se zove korinđanje. Deca se tada maskiraju i u grupama obilaze domaćinstva i pevaju korinđaške pesme. Domaćini kuća gde deca pevaju daruju ih kolačima, slatkišima, voćem, a nekad i novcem.

🕯 Badnjak

Danas ljudi u gradovima teško mogu da idu po Badnjak u šumu pa ga obično kupe od preprodavaca, a običaj je da jedan od muškaraca u kući, obično glava porodice, porani čak pre zore u šumu i donese Badnjak tj. mladicu hrasta, svetog drveta i kod hrišćana i kod starih Slovena. Još je dan stari običaj je da se na dan pre Božića u kuću unesu tri velika panja koja simbolizuju Svetu trojicu pa se stave pored ognjišta. Od njihove vatre su se palile sveće, a sama vatra donosi mir i dobro ukućanima. Badnjakom se još naziva i samo jedan ogranak koji se prislanja na zid sa spoljne ili unutrašnje strane doma. Otac porodice ga unosi u kuću čestitajući porodici koja mu uzvraća. Otac porodice unosi i slamu i raspostire je po podu. Ona simbolizuje mesto Isusovog rođenja u štali, u slami. Slama se danas samo simbolično unese u kuću u maloj količini, ali su se u nekim selima zadržali i kompletni rituali pa se na slami i sedi, pa čak i spava.

Reč  BADNJAK povezan je sa rečju BDETI jer se tog dana bdelo čekajući Isusovo rođenje. Tada nije bilo električne energije, pa su prostorije osvetljavane svećema i tako su postale simbol novog života i nade. Pravljene su posebne sveće koje su se zvale voštanice.

🕯 Božićni kolač ili Česnica

Još jedan veoma važan detalj je Česnica, bitan obredni kolač. Pravi se od belog brašna, sa vodom i mašću bez kvasca. Mesi se prvog dana Božića ujutru, a njeno ime je sastavljeno od tri reči –čest, deo, sreća i lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana. Simbolizuje rođenje Hrista kada je darovan od pastira.

U Česnicu domaćica po pravilu stavi “paru” tj. metalni novčić umotan u foliju. Ranije se stavljao dukat ili srebrnjak. Smatra se da će onaj ukućanin koji u svom parčetu Česnice nadje paru imati novca u predstojećoj godini. Para se čuva u novčaniku do sledećeg Božića.

🕯 Položajnik ili Polaznik

Na dan Božića ide se na bogosluženje. Pravoslavni idu na jutrenje i Liturgiju i pričešćuju se. Potom dolaze kući gde je spremna bogata trpeza. Praznuju Božić u svom domu sa položajnikom tj. prvim gostom tog dana koji je obično muško kršteno dete. Položajnik bi trebalo da je zdrav i krepak i veseo što bi domu donelo sreću. Često je to ,,naručen gost” o kom se domovi ili familija dogovore pa on bude kao slučajan. Položajnik baca kukuruz po kući sa željama za dobro zdravlje i napredak.

🕯 Božićna trpeza

Ručak za Božić je bogat i svečan i okuplja celu porodicu. Na stolu je veliki izbor jela od voća, povrća, mesa, ratnih pečenica do peciva i Božićnih kolača. Posle ručka se obilaze familija i prijatelji kojima  se čestita Božić. I to prolazi uz pesmu i darivanja.

🕯 Božić Bata

Božić Bata je izvorno hrišćanski svetac Nikola Miriklijski Čudotvorac koji se proslavio svojim velikim delima i milosrđem. Tajno darivanje koje je sveti Nikola činio za života su osnov današnje ideje Deda Mraza koga je izmislila komapnija Koka Kola za potrebe reklame svog proizvoda za vreme praznika. Iako je Deda Mraz u svetu prihvaćen kao simbol darežljivosti, danas je ipak prikaz potrošačkog društva i trke za što većim brojem poklona dok je Sveti Nikola u pravoslavnoj tradiciji simbol naše potrebe i obaveze da pomognemo onima koji su nesrećniji od nas i da simbolično darujeme naše najbliže.

Pesmica Božić Bate:

“Božić, Božić bata
Na oboja vrata,
Nosi kitu zlata,
Da pozlati vrata
I oboja poboja.”

Božić Bata j obično neko od ukućana ili bliskih prijatelja koji dolazi uoči Božića ili na dan Svetog Nikole i daruje ukućane sitnim poklonima.

🕯 Kako se slavi Božić drugde u svetu?

Danas Božić slave i mnogi nehrišćani. To je njima tradicionalni porodični praznik kada se daruju ili primaju pokloni. Slavljenje Božića nosi sa sobom razne običaje, a jedan od njih je i kićenje božićnog drvca na Badnjak. U svetu se božićni praznici slave na različite načine.

Protestanti su bili protiv božićnog slavlja pa je jedno vreme Božić bio zabranjen, ali je posle deset godina u Engleskoj zabrana ukinuta, a i slavlje povodom Božića raširilo se na Ameriku, a zatim i na ostale delove sveta.

U Meksiku ljudi idu od kuće do kuće i čestitaju po uzoru na posetioce malog Isusa, a nekad i uđu da bi učestvovali u još jednom običaju sa slatkišima.

U Veneciji se noć pred Božić pored dečijih kreveta ostavi slama, a ujutru oni tu zateknu poklone. Deca misle da su te poklone ostavili mudraci jer im je takva priča ispričana. Ako imaju crnu fleku na obrazu to biznačilo da ih je jedan mudrac poljubio.

U Australiji se Božić slavi tokom leta zbog vremenske razlike između polulopti.

Bez obzira kako se prodlavlja Božić, bitno je da ima isti smisao, da učvršćuje porodice, pretke i potomke, da se prenosi sa kolena na koleno i da promoviše ljubav i dobrotu. Neka Vam je srećan Božić i Božićni praznici.

Mir Božiji, Hristos se Rodi!

 

Podeli ovaj tekst na:

No Comments

Trackbacks/Pingbacks

  1. USKRS ili VASKRS: U Susret Najvećem Hrišćanskom Prazniku (Običaji) - […] tucanje jajima, svečanu trpezu, stare običaje. Pored njega, najradosniji hrišćanski praznik je Božić.  Običaji koji predhode Uskrsu se razlikuju.…

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Korišćenjem sajta VIP Žena, prihvatate korišćenje kolačića (cookie). VIP Žena koristi cookie kako bi personalizovao sadržaje i analizirao posete koje ne sadrže podatke o identitetu korisnika. Više...

Korišćenjem sajta VIP Žena, prihvatate korišćenje kolačića (cookie). VIP Žena koristi cookie kako bi personalizovao sadržaje i analizirao posete koje ne sadrže podatke o identitetu korisnika.

Zatvori